Skovin

Vinarski podrum SKOVIN – Skopje je osnovan 1979 godine i danas predstavlja savremen vinarski podrum, sa svim potrebnim tehničko -tehnološkim uslovima za proizvodnju visoko kvalitetnih vina. Od 1999. godine je vlasništvo Feršped – Skopje. Vina koja se proizvode u Skovinu su sa sopstvenih vinograda, koji se prostiru na površini od 500 ha. Plantaže Skovina pripadaju skopskom vinogorju u povardarskom vinogradarskom regionu. Ovaj region karakterise prosečna temperatura vazduha od 12,4-14,8 stepeni C, i posebno, godišnje padavine od 437-762 mm. Region je pod uticajem mediteranske i kontinentalne klime. Skopsko vinogorje zauzima najseverniji deo povardarskog regiona i opkoljen je visokim planinama (Skopska crna gora i Vodno) . Vinogradarski zasadi u Skovinu leže na lokalitetu Markove reke u čijoj blizini nema industrijskih objekata, a mikroklimatski i zemljišni uslovi obezbedjuju neponovljivu aromu groždja. Gajenje novih vinogradarskih zasada se vrši primenom savremene mehanizacije i ceo proces do berbe groždja je mehanizovan. Podrum poseduje savremene mašine za vinogradarstvo najpoznatijih stranih proizvodjača. Podizanje zasada, obrada i nega vinove loze se vrsi pod kontrolom stručnog tima i primenom novih metoda i trendova u vinogradarstvu. U pogledu sorti groždja zastupljene su svetske poznate sorte ( Chardonnay, Merlot, Cabernet sauvignon, Burgundac crni , Syrah, Muscat otonel, Semmilon , Ital . rizling) , a isto tako se neguje i tradicija za autohtone sorte (Vranac, Kadarka) i sorte odomaćene na ovim prostorima (Žilavka,Župljanka , Rkaciteli i Smederevka). Prerada groždja se vrši po najsavremenijim metodama u pogledu tehničko-tehnološkog procesa koji su kontrolisani od stručnog tima, tako što se aroma groždja u celosti prenosi na vino. Sva vina proizvedena u Skovinu poseduju sertifikat za kvalitet, dobijen od Ministarstva za poljoprivredu i vinogradarstvo R Makedonije. Ovaj sertifikat (rešenje) se izdaje na osnovu laboratorijskih nalaza, dobijenih višegodišnjim istraživanjem porekla i hemijskog sasatava groždja, kao i tehnološkog procesa proizvodnje vina, hemijskih analiza i organoleptičkih karakteristika dobijenih vina.

Skovin je na domaće i strana tržišta lansirao paletu od šest vina i to : Vranac, Kale, Teran,Muscat, Chardonnay i Semillon u ambalaži od 0,75. Vremenom , Skovin je proširio svoj asortiman i sa novim pakovanjima vina od 0,25 , 0,375 i 1,5 lit. pod imenom Makdonsko Belo i Makedonsko Crveno, kao i vinima Rose, Vodno i Syrah-Cabernet od 0,75 litara.

PROIZVODNJA BELIH VINA

Najveći napredak Skovina zadnjih godina je dramatično poboljšanje kvaliteta belih vina, čime smo uradili džinovski korak ispred ostalih vinarija u Makedoniji. Skovin je dostigao fazu kada proizvodnja belog vina ima sasvim predvidljiv ishod. Ovo izvanredno poboljšanje je nastalo zahvaljujući sledećim faktorima:          – bolje sorte grozđa kao Chardonnay, Semillon i Muskat Otonel;
         – veća kontrola zrelosti i zdravstvenog stanja grozđa;
         – primena hlađenja za vreme vinarskih operacija kako bi sačuvali aromu i ukus;
         – prevencija oksidacije izvedbom operacija pod zaštitom inertnog gasa i pri niskoj temperaturi;
         – minimiziranje transfera vina
         – pažljiva kontrola pH vrednosti, slobodnog SO2 i ostalih parametara;
         – efikasna sveobuhvatna kontrola kvaliteta u najsofisticiranijoj laboratoriji u svim fazama proizvodnje. Sastav i zdravstveno stanje grozđa je od velike važnosti, imajući u vidu da ono diktira kvalitet vina koje od njega proizilazi. Zrelost grozđa zavisi od stila vina koje treba da se dobije, i uobičajeno se bere pri zrelosti od 11-13 Bomeovih stupnjeva (što približno odgovara volumenskom procentu alkohola, znači negde 11-13 vol%). Chardonnay kao sorta može dobiti na kvalitetu pri većoj zrelosti kada se želi da se dobije kompleksniji kvalitet, umesto voćne arome i svežine.

 

PROIZVODNJA CRVENIH VINA

Proizvodnja crvenih vina je u većoj meri umetnost, gde do izražaja dolazi umeće i stil vinara. Razlog za navedeno je što ima veliki broj varijabli kao – vreme na kominji, temperatura fermentacije, načini ekstrakcije boje, vreme zrenja u drvenoj buradi (barrique) i tip buradi, kao i manipulacije sa vinom.

Boja vina se sastoji od antocijana koji su prirodni pigmenti i kod više bilja (cveće na primer). Većina prirodnih pigmenata kod grožđa su hemijski blisko povezani jedni sa drugim i njihova boja je u velikoj meri zavisna od pH vrednosti i drugih faktora. Neki obojeni tanini su takodje prisutni i njihova koncentracija i molekularna veličina se povećava procesom starenja vina, dok kod starih vina postanu tako veliki da se talože na dnu boce.

Zrelost grožđa zavisi od stila vina koji želimo dobiti. Što je grožđe zrelije, to je vino punije i najčešće bogatije na ukus i miris, a normalno i sa više alkohola. Nakon završetka malolaktične fermentacije pH vrednost treba da bude 3.3 – 3.6. Svi ovi faktori se uzimaju u obzir pri određivanju vremena berbe. Ipak, s obzirom na to da se kiselost može koregovati kasnije, glavni parametri pri izboru grožđa i vremena berbe je voćni ukus grožđa.

 

]]>